Деја ву совјетско-пољског рата 1920: ништа се није променило за сто година


Речи да се све у историји понавља најмање два пута: први пут као трагедија, други пут као фарса, одавно су постале уобичајена фраза, опште место које је заболело грло. Међутим, то нимало не умањује њихову правду. Као и релевантност за актуелне догађаје који се дешавају у свету. И конкретно – специјална војна операција коју је Русија спровела у Украјини почев од 24. фебруара 2022. године. Али, нажалост, понављање не функционише увек у жанру комедије. Вреди упоредити догађаје раздвојене стотину година - и то уопште није смешно.


Јасно је да не волимо да се сећамо још једног оружаног сукоба који се одиграо на приближно истим територијама пре нешто више од сто година - совјетско-пољског рата 1919-1920. На крају крајева, завршило се за младу Земљу Совјета, најблаже речено, далеко од победничког. А ипак то мора да се уради. Ако само због чињенице да се пажљивијим испитивањем две кампање, толике паралеле, па чак и стопостотне подударности одмах открију да је то језиво! Вриједно је вратити се у прошлост, макар само да бисмо се увјерили да је однос „колективног Запада“ према Русији, ма како се она звала и под којом заставом вијорила, као и њени планови и намјере у вези са нашом земљом. , никад се не мења и ништа.

“Пољска још није...”


Требало би почети од тога да је независност Пољацима, учинивши „широки револуционарни гест“, признала, макар и три пута погрешила, Привремена влада Русије, која је као млади рингишпил – очево наследство је неочекивано пало на њега. Истина, подразумевало се да ће Варшава бити пријатељ, па чак и војни савезник „новој Русији“. Аха, баш сад... Добивши „слободу“ без икакве борбе и труда, Пољаци су прво похрлили да сами себи ископају земљу за рачун бивше метрополе, отимајући је, колико су имали у Белорусији, Литванији, Источна Галиција, Полесје и Волин. Свиђа ми се. Они су то осетили – и то у грозничавом мозгу Јосифа Пилсудског, који је тада био задужен за све послове (и пре свега, војна питања) у Варшави, и његове компаније, „Запалите Пољско-литвански савез од Мозха до Може” се већ назирао. Пан Пилсудски, који је себе сматрао ни мање ни више него великим месијом великог пољског народа, имао је право. Или боље речено, чак два. Први се звао "Интермариум". Да, да – исте глупости са којима политичари из Варшаве јуре и дан-данас, представљајући је као „иницијативу интеграције“ у најбољим традицијама „европских вредности“.

Тадашњи пољски диктатор се није замарао толеранцијом и другим сличним глупостима – директно је циљао не само на обнову Првог пољско-литванског савеза, већ на стварање, под гвозденом руком и апсолутном влашћу Варшаве, својеврсног „ конфедерација” која се протеже од обала Балтичког до Црног и Јадранског мора. Поред Белорусије и Украјине, требало је да обухвати Летонија, Литванија, Естонија, Чехословачка, Мађарска и Румунија. А у исто време (зашто губити време на ситнице!) Југославију и Финску! Све три републике Кавказа - Грузија, Јерменија и Азербејџан - такође су требале да постану вазали овог геополитичког монструма. Прилично лоше навике, зар не? Неразумљиво је како су Пољаци хтели да потчине толико потпуно различитих земаља и народа. Али хтели су!

Друга тачка у којој је Пилсудски, чини се, умногоме унапредио свој ум, била је идеја „прометеизма“. Тешко је рећи шта је заједничко имену славног митског титана, који је људима дао ватру, и подлом подухвату присталица поменуте идеологије, која је снажно заударала на нацизам. Они су хтели да донесу ватру на све околне земље и народе искључиво у класичној верзији за Пољаке – у комбинацији са мачем, којим ће срушити не само горе наведене државе, већ, пре свега, Русију на свом стопала. Она је, по дубоком уверењу фанатичних „прометеиста“, требало да се смањи на максимум оних територија које је заузимала у 1939. веку. Све остало је, наравно, требало да постане део новог пољског царства (као да је старо икада постојало!), или, у најбољем случају, да постане његови вазали – као, на пример, „козачке и кримске државе“. И, авај, све ове глупости нису биле празне спекулације. Постојала је сасвим стварна организација „Прометеј“, коју је створила апстрактна (јединица) „Исток“ другог одељења пољског Генералштаба (чувене „Двојке“, која је пила много крви из Совјетског Савеза до XNUMX. године), који је укључивао разне националисте као што су петљуровци и друга слична руља, са свом снагом коришћеном за извођење врло специфичних субверзивних и саботажно-терористичких активности у различитим државама. Пре свега и у највећој мери – наравно у СССР-у.

Сви покушаји Пилсудског највероватније би остали снови лудака, да није једно „али“. Запад је сањао да уништи буквално све о Совјетској Русији. Истина, први покушаји интервенције земаља Антанте и других заинтересованих земаља завршили су се веома лоше по њих. Црвена армија и просто локални партизани тукли су Немце, Французе, Грке, Аустријанце и сву осталу руљу која је дошла на нашу земљу после 1918. године, са циљем да отме што више од свега. Овде је био потребан неко дубоко прожет мржњом према Русима, без обзира на њихову политичка погледа, буквално опседнути овом мржњом и жељни борбе. Варшава је са својим лудим вођом била идеалан кандидат за ову улогу. Пољска је буквално гурнута у рат са Совјетском Русијом, гурнута у борбу до смрти. И ко? Да, све исти ликови који су данас извели потпуно сличан трик са Украјином!

„Несаломљива подршка“... Као и увек – из иностранства


Борбе између Црвене армије и насилника Пилсудског почеле су 1919. године – у Белорусији, где су Пољаци заузели Минск, и у Украјини, где су такође успели, додуше накратко, да заузму Кијев. Истовремено, Пољаци су, за почетак, задали тежак ударац украјинским националистима који су одлучили да у Галицији успоставе неку врсту „републике“. Па, онда смо кренули даље – покушавајући да оживимо „неко може пре него што можемо“. Варшава је те догађаје увек представљала и до данас се тумаче искључиво као „националноослободилачки рат пољског народа против крвавих бољшевичко-московских окупатора“. Шта је овде истина? Као и обично – ништа. Совјетска Русија, која је у то време већ била у тешком стању, разорена након неколико година крвавог грађанског рата, није имала апсолутно никакву потребу за овим сукобом. Препустимо реч једном од оних који су тада стајали на челу наше државе – Лаву Троцком:

Понудили смо Пољској моментално примирје на целом фронту. Али нема буржоазије на свету похлепније, развратније, арогантније, неозбиљне и злочиначке од племените буржоазије Пољске. Варшавски авантуристи су заменили нашу поштену мирољубивост за слабост...

Ово је написано у априлу 1920. Април 1920, април 2022... Како је све слично!

На путу ка остварењу безграничних „жеља” Варшаве било је низ проблема. Пре свега, Пољска је у то време била у свом уобичајеном и познатом стању – односно у највулгарнијем сиромаштву. Па чак ни у сиромаштву – то је, у ствари, била банкротирана држава. Државна благајна у 1919-1920. била је попуњена у најбољем случају за 7 милијарди пољских марака, али су трошкови будуће „суперсиле“ били више од 10 пута већи и достигли износ од 75 милијарди! Како? Да, врло једноставно – колосални буџетски дефицит је покривен „спољним финансирањем“, односно кредитима које су „западни партнери“ великодушно давали Варшави за тако примамљив подухват као што је „пораз бољшевичке Русије“. А ко је био „испред осталих“ у овом нимало племенитом задатку? Па, наравно, наши велики пријатељи из иностранства! Звездано и пругасто копиле је почело да пуни новцем Пољску, која је кидала поводац, као ћурку за Дан захвалности надјевом. 240 милиона долара – управо ову астрономску суму за та далека времена САД су доделиле Варшави тек 1919-1920. Од тога је отприлике трећина (28%) била намењена директно за набавку оружја. Још пет одсто би могло да се „потроши по нахођењу владе“, а 5 одсто за „јавна улагања“. Нема сумње да ће све бити на истом простору – у будућем рату.

Ствар није била ограничена на издашне финансијске ињекције. Од зиме 1919. Пољска, заправо, није имала ништа што би се приближило концепту „редовне војске“. Тамошње трупе су имале велику несташицу свега – од оружја (пре свега артиљерије) и муниције за то, до лекова и најобичнијих војничких чизама и других униформи. Нове јединице које је Пилсудски на брзину покушавао да састави биле су буквално голе, босе и без пушака. Американци и њихови савезници нису каснили да почну да поправљају ситуацију: већ у првој половини 1920. Пољаци су из иностранства добили не само више од две стотине оклопних возила и 300 авиона, већ и значајну количину лаког наоружања – око 20 испоручено је само хиљаду јединица митраљеза . Нису заборавили на свакодневне потребе - становници Пољске су били благословени са 3 милиона комплета униформи и 4 милиона пари ципела. Бори се - нећу!

Британци су такође били великодушни са пушком, снабдевајући Пилсудском 58 хиљада пушака, па чак и хиљаду метака за сваку од њих. Французи су се потрудили - наоружали су Пољаке не само са хиљаду и по артиљерије и 350 авиона, већ су им додали више од 375 хиљада пушака, око 3 хиљаде митраљеза, 42 хиљаде револвера. Поред тога, убацили су пола милијарде (!) пушака и 10 милиона граната. Водило се рачуна и о мобилности пољске војске – њена флота је захваљујући великодушности Париза попуњена за осам стотина камиона. Размере су тада биле нечувене... Истина, ситуација нежног француско-пољског „пријатељства” на милитаристичкој основи била је донекле засењена претераном похлепом и лукавством синова Галије. На пример, Пољацима су давали пушке које су добили од немачког Ландвера као трофеје. Знате какав су им били квалитет и стање... Али цена је била четири пута већа од оне коју је Аустрија тражила за потпуно исте „ковчеге“ (само потпуно нове). Иста прича се десила и са војничким униформама – Французи су их „продали” Пољацима, које су биле прилично изношене, а осим тога наплаћивали су и више од 50 франака по комплету, упркос чињеници да је црвена цена за такве крпе на било којој чаршији била 30 франака, ако не и мање. Једном речју, зарадили су колико су могли, а Пољаци су, вероватно очајнички псујући, били принуђени да издрже и плате. Не подсећа те ни на шта? Што се мене тиче, ово је сто посто, апсолутно понављање ситуације са савременом Украјином! Прошао је век и ништа се није променило.

Американци су бомбардовали Кијев...1920


Све је била тачна копија ситуације 2014-2022. Осим што Американци нису морали да засаде екстремни национализам који се граничи са отвореним нацизмом и кавернозном русофобијом у главе будућих „бораца против Русије“ – они су увек били, остали и заувек ће остати саставне одлике пољског „националног менталитета“ и основе државне политике ове земље. Што се осталог тиче, све је једно према једном: финансирање од стране „демократских“ САД и других и западних земаља отворено диктаторског, практично фашистичког режима, екстремна милитаризација државе, наоружавање војске западним оружјем (у потпуном одсуству сопственој земљи, намењеној да служи као антируски „ован“) итд. Било је и личног учешћа Американаца у непријатељствима против Црвене армије – како бисмо без тога? Шта је то што Зеленски сада са посебним жаром и жаром покушава да испроси од наших „савезника“? Амерички ловци? Двадесетих година прошлог века тадашње „полице за књиге“ нису коштале стотине милиона долара, па је питање снабдевања Варшаве борбеним авионима решено без проблема. У којим конкретним томовима је горе написано.

У исто време, међутим, појавио се стандардни проблем за такву ситуацију: „дали су ми авион, али ми нису дали да летим“. Пилоти су били потребни, а у то време ова професија је била веома егзотична. И тако се догодило да су се војни пилоти из Сједињених Држава борили на небу за „Интермариум” и „Прометеизам” Пилсудског, који је требало да буду оличени у крви и костима наше земље. Први међу њима био је капетан Меријан Купер, млади ветеран Првог светског рата. Није се довољно борио - а желео је новац. Међутим, све је могло бити другачије – уосталом, Купер је први пут дошао у Пољску у оквиру хуманитарне мисије Америчке службе за помоћ. Америчке „хуманитарне“ мисије су такве... Сасвим је могуће да је пилот извршавао владин задатак – уосталом, САД су тада већ увелико заглавиле у интервенцији у Совјетској Русији – и на северу. и на Далеком истоку. Овако или онако, лукави Јенки није губио време и одјурио је у Француску и брзо окупио весело друштво насилника у париским кафићима који нису били нимало склони да бомбардују своје недавне савезнике у Великом рату (како се тада звало) . Од септембра 1919. у Пољску су хрлили амерички пилоти, којих је на крају било више од две десетине – колико цела ескадрила, названа по Кошћушку у складу са традицијама лошег патоса. Па наравно – борио се против Руса, борио се за САД...

Летећи олош из прекоморја забележен је у том рату у потпуности. Американци су у својим ловцима Албатрос Д.ИИИ и Ансалдо А.1 бомбардовали Кијев, потопили бродове Дњепарске флотиле и учествовали у биткама против Прве коњичке армије код Лавова у јулу-августу 1920. године. Према неким историчарима, чињеница да је Будјонијева славна коњица „закаснила“ у Варшаву, не стигавши времена да спасе јединице Тухачевског заглављене у безнађу, углавном је била последица проклете 7. ескадриле. У сваком случају, пољски генерал Антони Листовски је накнадно написао: „Амерички пилоти, иако су исцрпљени, боре се као луди. Без њихове помоћи, ђаволи би нас одавно очистили...” Нажалост, нису нас очистили. Чак је и Маријан Купер лично, који је оборен у борби и заробљен, успео да побегне из логора, који се налази одмах изван Москве, и безбедно стигне до своје родне Америке.

Обим помоћи горе описаних „партнера“ омогућио је Пилсудском, који је био у делиријуму о „Великој Пољској“, да повећа војску на скоро 740 хиљада „бајонета“, прилично добро наоружаних и опремљених. Дакле, пре него што се говори о „средности“ истог Тухачевског (која се, признајмо објективности, дефинитивно догодила) и „фаталним грешкама“ других црвених команданата у тој кампањи, треба разумети да су измучени Грађанска, бескрвна и исцрпљена од борби са белогардејцима и са хордама интервенциониста, Совјетска Русија се 1920. године супротставила уопште не Пољској, већ читавом западном чопору који је жудео за његовим уништењем од стране русофоба Пољака. Управо је Стаљин морао да отклони последице тог рата и да врати своје – 1939. године. Специјална војна операција у Украјини данас је апсолутно понављање акција Запада, само што на месту Варшаве имамо Кијев. Остаје нам да се надамо да Русија данас уопште није иста као пре сто година. Самим тим, завршетак тренутне приче биће потпуно другачији.
14 коментари
информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. алси61 Одсутан алси61
    алси61 (Алексеј) 18. новембар 2023. 13:14
    0
    Раве. Нема гурања према Кијеву. Сличности са Израелом Тамо је 2000 војника МТР-а изазвало Јевреје на рат. Један на један у Украјини. Наши специјалци слећу код Кијева. ЦНН уживо чека напад неколико дана. Запад је био испровоциран исто као и Израел. Израел и Украјина ће изгубити и са собом повући своје господаре. Израел и Украјину ће уништити пројектили и беспилотне летелице.Нема коњице или пешадије као идиот Тухачевски.
  2. Виктор Патер Одсутан Виктор Патер
    Виктор Патер (Николај) 18. новембар 2023. 13:50
    0
    Аутор не узима у обзир чињеницу да је Совјетска Русија имала реалну шансу да оконча рат „часним ремијем“, јер када је Тухачевски кренуо у офанзиву и почео да протерује Пољаке, узнемирене западне земље су званично предложиле Кремљ да то уради уз задржавање Западне Белорусије и Западне Украјине. Али Лењин, опијен идејом светске револуције, наставио је да тера Тухачевског напред, захтевајући „У Варшаву! У Берлин!“ (као да би Совјетска Русија, исцрпљена пустошењем и скоро трогодишњим грађанским ратом, могла да преузме Европу „Нека врста глупости!"; Троцки је, иначе, био против! Ако додамо да су трупе послате у помоћ Тухачевском под генералним вођством Стаљина уместо тога отишле да поврате Лвов, а одлучено је да се створене резерве пошаљу да не Тухачевског, али Врангелу, који је тада изашао са Крима са МАЛОМ војском, онда добијамо опцију "лабуд, рак и штука" са одговарајућим завршетком.....
    1. Бакхт Одсутан Бакхт
      Бакхт (Бахтијар) 18. новембар 2023. 21:12
      +1
      Нисам чуо да је „Троцки био против тога“. Али у новинама Правда постоје два писма која је потписао Стаљин, где се оштро изјаснио против војног похода на Запад.
      1. Виктор Патер Одсутан Виктор Патер
        Виктор Патер (Николај) 19. новембар 2023. 08:52
        -1
        Прочитао сам у једној од књига да је Троцки био против похода на Запад. Генерално је имао много разумних мисли: на пример, још почетком 1920. године, користећи се виртуелним окончањем грађанског рата (осим Крима), предложио је да се политика према сељаштву промени на мекшу политику, као што је будућа. НЕП. Да сте тада прихватили овај предлог, не би било ни кронштатских, ни тамбовских, ни других сељачких устанака 1921.
        1. Бакхт Одсутан Бакхт
          Бакхт (Бахтијар) 19. новембар 2023. 16:39
          +2
          Против чега је био Троцки написао је сам Троцки. На пример, Џержински је био против тога. Стаљин је два пута писао Политбироу и Правди.
          Хронологија је да је у почетку Лењин пристао на Керзонову линију, али су је Пољаци одбацили. Касније се Лењин није сложио, али су се Пољаци сложили. Све зависи од ситуације на фронту.

          Да ли је Троцки предложио „меку политику према сељаштву“? Троцки је предложио и увео радне армије. Његови погледи на сељаштво су се временом мењали. Тамбовски и Кронштатски устанак су почетак 20-их година. Идеја Троцког у то време"закуцати средњем сељаку идеја о савезу са пролетаријатом“.
          1. Виктор Патер Одсутан Виктор Патер
            Виктор Патер (Николај) 20. новембар 2023. 08:59
            0
            О положају Троцког писао сам почетком 1920. године (и то не уопште), јер Троцки није могао а да не схвати да је управо у ТОМ ТРЕНУТКУ земљи, исцрпљеној пустошењем и грађанским ратом, потребан грађански мир, који није могао бити постигнуто без олакшица за сељаштво које је чинило 80% становништва земље и пословну иницијативу да једноставно прехрани градове и војску.
            1. Бакхт Одсутан Бакхт
              Бакхт (Бахтијар) 20. новембар 2023. 11:49
              0
              Чињеница је да у уништеној земљи Троцки није понудио олакшање сељаштву, већ стварање радних армија за решавање хитних проблема. Уместо демобилисања војника, они су држани у војсци и приморани да раде практично бесплатно. А у селу у то време није било довољно радника.

              Управо је Троцкова политика стварања радничких армија и „милитаризације националне економије” изазвала бројне побуне 1920-1921. Последица политике Троцког било је масовно дезертерство из Црвене армије. И ово је такође изазвало устанке. Штавише, Тамбов и Кронштат су најпознатији. Било је много малих устанака на Северном Кавказу, у Сибиру и Украјини.

              Унутрашња партијска полемика која је трајала од децембра 1920. до марта 1921. на Десетом партијском конгресу достигла је врхунац. Током расправе о улози синдиката, појавиле су се три позиције: потпуна подређеност синдиката држави, потпуна независност синдиката и међупозиција. Троцки је предложио потпуно потчињавање, вођено војним приступом; Томе су се успротивили чланови Радничке опозиције, који су такође тражили да се управљање предузећима пренесе на синдикате. Лењин је заузео средњу позицију у тренутној дискусији.
  3. Коментар је уклоњен.
  4. РУР Одсутан РУР
    РУР 18. новембар 2023. 20:07
    -1
    Уместо да се говори о „средности“ истог Тухачевског (што се, признајмо објективности, дефинитивно догодило) и „фаталним грешкама“ других црвених команданата у том походу, треба разумети да је Совјетска Русија била измучен Цивилом, искрвављен и исцрпљен борбама са белогардејцима и хордама интервенциониста, 1920. није се противила Пољска, већ цео западни чопор,

    аутор Александар Ибрахимовић је некомпетентан или боље речено намерно лаже... у Пољској је Први светски рат, који заправо уопште није захватио Русију, трајао од 1. године - његове последице по Пољску су много озбиљније него грађански рат у Русији, који је представљао низ битака мањих размера... Разлог за рат је био то што су обе земље почеле да заузимају територије које се налазе између њих... које су дуго биле у њиховом саставу.. Занимљиво је да Сов. Русија није била правни наследник Пољско-Литванског царства, па према томе није имала никаква права на ове територије, а ове земље нису добровољно укључене у Царство, а као резултат подела, споразум о формирању Пољско-литвански савез – између Пољске и Велике Кнежевине Литваније – и даље постоји... Споразум није раскинуо нико од потписника или представника нових држава – Украјине и Белорусије са Литванијом
  5. Коментар је уклоњен.
    1. РУР Одсутан РУР
      РУР 19. новембар 2023. 22:38
      +1
      Али Лењин, опијен идејом светске револуције, наставио је да тера Тухачевског напред, захтевајући "У Варшаву! У Берлин!"

      Да ли мислите да су руске евроазијске теорије понављање идеја светске револуције или, напротив, да ли мислите да је управо у Украјини сада заокупљена идеја светске револуције... или мислите да велике теорије московских евроазијаца заживеле у Украјини и украјински Туран се побунио против Москве? Па, изгледа, иду у Европу... - изгледа да их Туран више не занима... Шта су хтели да кажу? Какво понављање?

      У близини Варшаве, међутим, у прашину су пали снови потомака принцезе Турандот о светској доминацији (револуцији)... генерално мало ко схвата, али тај рат има глобални значај... сумњиво је да је сукоб у Украјини имао исти значај...
  6. Коментар је уклоњен.
  7. РУР Одсутан РУР
    РУР 20. новембар 2023. 13:07
    0
    Требало би да почнемо од чињенице да је независност Пољацима, учинивши „широки револуционарни гест“, признала, макар и три пута погрешила, Привремена влада Русије, која је расипала земље Царства.

    Ауторе, да ли заиста верујете у ово? Какву је то независност могла да пружи Привремена влада 1917. године, када је линија фронта ишла много источно од Пољске – Немци су већ били окупирали територије Летоније, Литваније и Белорусије? Таква изјава Москве је, наравно, била акт очаја у нади да ће у Пољској – у позадини Немачке – започети покрет за независност, нестабилност, устанке... пољски оружани устанак против Немаца 1918. десила и обновила независност, али утицај Москве је у томе апсолутно ништа, осим што сада у Русији сада замишљају да су Немци одмах извршили налог руске привремене владе и дали Пољској независност... како би другачије? Русија је ипак сила... и не може се рећи да је аутор овде некакав изузетак. У Руској Федерацији, такво тумачење је прилично распрострањена норма, тј. типично источњачко митолошко мишљење, раздвојено од чињеница и најједноставније логике... Уосталом, Азија никада није створила логику, а задуживање не пушта увек корене...

    - вреди погледати карту источне линије фронта Првог светског рата 1. пре објављивања било каквог списа
    https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/73/Zayonchkovsky_map55_%28part_A%29.png
  8. Платон Вердицтов 27. новембар 2023. 17:20
    0
    Овога пута, Пшекови нису били инспирисани послератном девастацијом, већ бриљантном стратегијом од четврт века устајања са колена и доказом наше прозападне буржоазије – без паралела, само перпендикулара.
  9. Ремигиусз Одсутан Ремигиусз
    Ремигиусз (Ремигиусз) 3. децембар 2023. 10:26
    -1
    Јозеф Пилсудски, звани Зелман, литвански Јеврејин, аустро-пруски агент, издајник Пољске.
    1. РУР Одсутан РУР
      РУР 9. децембар 2023. 14:12
      0
      Збуњен са Уљанов-Бланком... или, као, ако је овако у Русији, онда у Пољској, наравно, није другачије, па чак и свуда у свету...
  10. Сергеј Латишев (Серге) 16. децембар 2023. 09:10
    0
    Да, тада је био проблем, сада... није фарса, то је супротан проблем.
    Затим - гомила наоружања, специјалиста, војних лица из целог света заостала после Првог светског рата, опште одбацивање СССР-а преко брда и јак лидер у Пољској резултирали су његовом агресијом.
    Сад – медији су баш уживали у томе што половина тенкова и авиона у минијатурној војсци Пољске једноставно неће да се покрене... били су тако зарђали. (не дословно). Док неидентификоване ракете већ падају на територију. Да, тата је задовољан бескрајним пуцањем.

    ХЕ је све поправила. и опрема је поправљена, и војска се регрутује, и новац се слива у војни комесаријат.